REPUBLIKA KOSOVO

Ombudsman

Prijavi slučaj

Besplatan poziv

Vesti

Vesti

19.6.2015

GOVOR OMBUDSMANA U PLENARNOJ SESIJI SKUPŠTINE REPUBLIKE KOSOVO O GODIŠNJEM IZVEŠTAJU IO ZA 2014 GODINU

Poštovani g. Predsedniče Skupštine, zahvaljujem na datoj reći


Poštovane gospođe i gospodo poslanici Skupštine,


Poštovani članovi Vlade,


Na osnovu člana 135, stava 1 Ustava Republike Kosovo i člana 27, stava 1 i 2 Zakona o Ombudsmanu, predstavljam vam četrnaesti godišnji izveštaj Institucije Ombudsmana Republike Kosovo.


Godišnji izveštaj Ombudsmana pruža dobru priliku svim državnim institucijama, da se podsete  da je "Republika Kosova država njenih građana" i „ da vrši svoja ovlašćenja na poštovanju prava i sloboda svojih građana i svih lica unutar njenih granica” (Ustav, član 1, stav 2). Ova ustavna norma, podseča da poštovanje ljudskih prava, između ostalog, nije jednostavno samo cilj, ali da poštovanje ljudskih prava i sloboda u skladu sa Ustavom, predstavlja sam temelj naše države.


Ovaj izveštaj daje jedan pregled ukupnog rada Institucije Ombudsmana (IO) tokom 2014 godine i ujdeno pruža detaljnije dokaze o stanju ljudskih prava u Republici Kosovo tokom ove godine.


U nastavku malo statistike sa ciljem pružanja jednog kvantitativnog pregleda. Od 1 januara do 31 decembra 2014 godine, više od 3000 građana Republike Kosovo podnelo je 2.224 žalbi i zahteva za savet ili pravnu pomoč dok je izneseno 141 raznih preporuka za razne institucije Republike Kosovo, označavajući jedan porast od 10 odsto iz 2013 godine, u kojoj je tretirano 2047 slučajeva i bilo je 127 nerazmatranih preporuka  od strane javnih institucija. Jedan približan isti trend porasta broja žalbi podnešenih u IO, nastavlja se i tokom prvog seštomesečja 2015 godine.


Pored toga što je oko 75% ili 1.637 žalbi, koje su podnete Ombudsmanu, proglašeno neprihvatljivim, Ombudsman i njegovo osoblje su svesni, da pojedinci koji dolaze u Instituciju i sa žalbama koje nisu prihvatljive, često gledaju Ombudsmana kao poslednju priliku da reše svoje probleme, ali i kao poslednju instancu, gde mogu izneti svoja nezadovoljstva zbog radnji državnih institucija. Stoga i u slučajevima u kojima Institucija nema nadležnosti da deluje, Ombudsman uvek, bez ikakve razlike, sasluša sve one koji osećaju potrebu da se izraze, i da budu slušani dok iznose njihove prebleme. Svako lice je primljeno i saslušano pažljivo, i istome se pomaže gde je god moguće, ili se savetuje u slučajevima kada je to potrebno. Svaki građanin Republike Kosova je prioritet za Ombudsmana.


Ovaj izveštaj je podeljen u četiri poglavlja. Prvo poglavlje obuhvata pregled nadležnosti, odgovornosti i mandat IO. Takođe, prvo poglavlje ponavlja preporuku da se Ustav izmeni, kako bi uključio još tri međunarodna instrumenta, koji bi bili neposredno primenjivi u Republici Kosovo i to: Konvencija za ekonomska, socijalna i kulturna prava OUN, Evropska socijalna povelja, i Konvencija o pravima lica sa ograničenim sposobnostima. Preporuka za prva dva instrumenta, ponavlja se godinama od strane Ombudsmana i do sada je potpuno ignorisana od strane nadležnih organa za izmenu Ustava.


Drugo poglavlje pruža detaljan izveštaj o radu Ombudsmana, u vezi svih prava i osnovnih sloboda utvrđenih Ustavom. Poglavlje je podeljeno na tri dela. Prvi deo se usredsređuje na prava i osnovne slobode po redosledu kako je u Drugom poglavlju Ustava. Drugi deo tretira temu diskriminacije kao poseban oblik kršenja ljudskih prava i sloboda. Dok treći deo tretira celokupnu problematiku pravosuđa na detalan način.


Nakon detaljnog izveštavanja o svakom pravu, Treče poglavlje ovoga izveštaja pruža neke informacije o odrađenih aktivnosti od strane raznih sektora IO, uključujuči njegovu saradnju sa lokanim i međunarodnim institucijama.


Četvrto poglavlje zaključuje izveštaj jednim statističkim pregledom žalbi primljenih u IO tokom 2014 godine.


Kao što se jasno dokazuje u ovom Izveštaju, kako u narativnom tako u statističkom pogledu, u Republici Kosovo retki su slučajevi u kojima državne institucije preduzimaju mere za ispunjenje svojih obaveza u pogledu ljudskih prava, dok uzastopni neuspesi, u ovom pogledu, se kao stotine malih pločica spajaju i formiraju jedan beskrajni mozaik institucionalnog zanemarivanja i neodgovornosti. Glavni cilj ovog izveštaja je da pred javnost iznese, bez ikakvih rezervi ili veštačkog ublažavanja, teško stanje ljudskih prava na Kosovu. Ovakvo stanje se ne može primetiti, analizirajući svaki neuspeh izolovano od ostalih, već postaje jasno i nepobitno samo kada posmatramo sve neuspehe zajedno, gde se uočavaju ponovljeni primeri raznih kršenja, vršenih od strane niza državnih institucija u vezi sa širokim spektrom ljudskih prava i sloboda.


U zakonodavnoj oblasti, ovaj Izveštaj iznosi primere neuspeha Skupštine Republike Kosovo da razmotri preporuke Ombudsmana za usvajanje novih zakona ili izmenu postojećih zakona, koji utiču na ljudska prava i slobode.


Ovi neuspesi Skupštine u oblasti ljudskih prava, pojačavaju zabrinutost usled činjenice, da se prošle godine godišnji izveštaj Ombudsmana nije raspravljao na plenarnoj sednici.


Neuspeh predstavlja i odugovlačenje izbora novog Ombudsmana od juna meseca 2014 godine. Naravno, potrebno je naglasiti posvećenost Parlamentarne komisije za ljudska prava u saradnji sa IO, u protekle dve godine. Jednu dobru inicijativu do sada je preduzela i Paralamentarna komisija o zakonodavstvu.


Ne može a da se ne pomene činjenica da su svi ovi neuspesi usko povezani sa još jednim neuspehom: neuspeh politike nakon izbora održanog juna 2014. godine da konstituiše novi saziv Skupštine. Ovaj izveštaj pokazuje da šestomesečni politički grč nije jednostavno bio smešna farsa, koja je dokazala neuspeh politike i sudstva. Politički grč je bio težak udarac i za ljudska prava i slobode, ostavljajući, šest meseci, nerazamatranim niz predloženih zakonskih reformi i preporuka Ombudsmana, koje se u nekim slučajevima ponovljaju godinama. Posle neuspele zakonodavne godine, Ombudsman očekuje da će se predložene reforme i preporuke, date u okviru različitih tema u ovom izveštaju, razmotriti i bez odlaganja primeniti od strane novog saziva Skupštine.


Još teži neuspeh tokom 2014. godine, bio je neuspeh izvršne vlasti, kako na centralnom tako i opštinskom nivou. Podaci u ovom izveštaju dokazuju da, tokom 2014.godine kao i prethodnih godina, odbijanje ili poptuni neuspeh da se odgovori na zahteve i preporuke Ombudsmana, nastavlja da bude rasprostranjena hronična bolest među najvišim državnim organima, uključujući Predsednicu, bivšeg Premijera, aktuelnog Premijera i razne ministre nove i stare vlade, uključujući aktualnog ministra Obrazovanja i aktualnog ministra Rada i Socijalne dobrobiti. Ovim dveju ministra kao i premijeru Mustafa, Institucija Ombudsmana pružila je mogučnost više puta da pruže odgovore u poslatim izveštajima, zajedno sa datim preporukama. Do sada, oba minista su u potpunosti zanemarili ove izveštaje sa preporukama. Međutim, nadam se da premijer Mustafa i ministri Bajrami i Abraši će koristiti ovu plenarnu sesiju da daju svoje odgovore ovim izveštajima sa preporukama, ispred celoga auditorijuma, kao i da odgovore na njihov neuspeh da sarađuju sa Ombudsmanom.   


Treba se napomenuti da saradnja sa Ombudsmanom nije stvar slobodne volje, to je jedna zakonska obaveza. Neuspeh ili odbijanje saradnje sa Ombudsmanom čini direktno kršenje  Ustava Republike Kosovo, koja određuje da: “Bilo koji drugi organ ili institucija, koja sprovodi legitimnu vlast u Republici Kosovo, dužna je da odgovori na zahteve Ombudsmana i da mu/joj predstavi sva dokumenta i informacije koje su zatražene u saglasnosti sa zakonom” (član 132, tačka 3). Štaviše, u skladu sa Zakonom o Ombudsmanu, neuspeh ili odbijanje da se odgovori "smatra se ometanjem rada". Na osnovu ovog standarda, broj istraga Ombudsmana koje su ometane od strane najviših izvršnih organa u Republici Kosovo, neobjašnjiv je za jedno demokratsko.


Obečanje koje uliva nadu a osniva se na zakonu bilo je tokom inaguracijskog govora g. Mustafe za mesto premijera, sa obećanjem da će „Vlada postaviti ljudska prava visoko u svojoj političkoj agendi" i da "će obezbediti da se preporuke Ombudsmana adekvatno adresiraju" ostaje da se vidi koliko je realno bilo njegovo obećanje. Višemesečno iskustvo nije ispunila nego je iskreno pogazila ove nade. U ovoj oblasti, premijer Mustafa i Vlada Republike Kosovo ocenjuju se negativnom ocenom – bar do sada. Ipak Ombudsman zakonski se nada boljoj saradnji u budućnosti,  kako od strane Predsednice, tako i od strane Premijera i Vlade Republike Kosovo, shodno njihovim ustavnim i pravnim obavezama.


Stanje u pravosuđu, što se tiče ljudskih prava, takođe nastavlja da bude izuzetno uznemiravajuće i bez nade da se poboljša u bliskoj budučnosti. U sadašnjem stanju, pravosuđe se pretvara od zaštitnika u kršioca ljudskih prava i sloboda, rezultirajući gubitkom poverenja građana u sistem pravde i vladavinu prava.


Brojni problemi u pravosuđu Republike Kosova obuhvataju nefunkcionisanje sudske vlasti u celoj zemlji; odugovlačenje odlučivanja u građanskim i krivičnim predmetima; broj nerešenih predmeta iz ranijih godina; nizak stepen izvršenja sudskih odluka; zastarenje sudskih predmeta; odluke i postupci protiv sudija zbog korupcije; nesprovođenje, u praksi, normi Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i ne tumačenje sudskih odluka u skladu sa odlukama Evropskog suda za ljudska prava.


Pored ovih neuspeha sudstva, koji su dokazani u prethodnim godinama, tokom 2014.godine, videli smo ogroman neuspeh Ustavnog Suda Kosova. Rešenja Ustavnog Suda u pojedinim slučajevima, ne samo da ne ispunjavaju ni minimalne intelektualne, pravne i profesionalne standarde, ali postoje i objektivni dokazi o falsifikovanju službenih dokumenata kao i skrivanje dokumenata i zvaničnih dokaza. U ovom prelaznom periodu za Sud, kada se stari predsednik zamenjuje novim, oba pod krivičnom istragom od strane Specijalnog Tužilaštva i, umesto da budu transparentni za javnost o svim činjenicama, oba teže da izbegavaju zakonske obaveze za njihove radnje, krijući se pod imunitetom. Ovo su zabrinjavajuče činjenice za društvo u celini kao i za sam Sud, koja  „je konačna vlast u Republici Kosovo za tumačenje Ustava” (član112, stav 1).


Svi navedeni objektivni i subjektivni nedostaci pravosuđa i sudija doveli su do toga, da ljudi potpuno izgube poverenje u institucionalnu pravdu - pravosuđe, i ne samo da se prosleđuju nego bivaju još izraženiji iz godinu u godinu. Ombudsman je više puta upozorio odgovorne javne institucije, ćak sa ove govornice, o ovom opasnoj pojavi. Upravo ovoj gubitak poverenja u mnogim slučajevima je prouzrokovao uzimanjem pravde u svoje ruke, rešavajući sporove van sudskog sistema, često puta sa tragičnim završetkom. Na ovaj način, često se dešavalo da smo imali prelazak iz građanskih u krivične sporove. O ovim slučajevima izneli smo konkretne dokaze u ovom izveštaju.


Poverenje između građana i države, koja uključuje sve moguće oblike komunikacije, zasnovana je isključivo na poštovanju društvenih kodifikovanih normi - zakona. Ovo poverenje je u direktnoj proporciji sa integritetom državnih službenika - javnih vlasti. Poverenje se vezuje sa poštovanjem zakona i uspostavljanjem efikasnih unutrašnjih  mehanizama delovanja državnih organa za rešavanje žalbi građana.


Kada je reč o državnoj upravi , kršenje ljudskih prava i osnovnih sloboda, kršenje osnovnih principa javne moderne uprave kao što je nediskriminacija i proporcionalnost, pored kršenja zakona predstavljaju takođe i ozbiljno kršenje etičkog delovanja. Kršenje zakona od strane državnih organa a posebno neetičko delovanje, bilo i u samo jednom jedininom slučaju, kada nebiva kažnjen, u potpunosti briše bilo koju veru u državu i predstavlja ključni dokaz lošeg upravljanja i neuspeha sistema uprave.


Javna uprava sa demokratskom kulturom u jednoj pravnoj državi ne treba da trpi od pravnog aktiviranja politike ali ni od političkog aktiviranja pravosuđa. Ove krajne ofanzivne radnje  podelenih vlasti moraju se sjediniti u jednoj demokratskoj kulturi institucionalne pravne interakcije, gde margina razdvajanja je norma demokratski legitimisana koja se mora ispoštovati bez izuzetka.


Samo jedno takvo sjedinjenje, gde sudsko razmatranje postane deo administrativne radnje kao javni proces, garantuje dodatnu ili dopunsku ulogu pravosuđa i administracije u jednom demokratskom društvu regulisanu pravdom, socijalno prihvatljivu i institucionalno primenljivu. Samo u takvim društvima u kojima sudska razmatranja postupaka javne uprave ne shvata se kao mešanje u upravnom postupku, ali kao njen neodvojiv deo, možemo govoriti o pravnoj sigurnosti, o poštovanju ljudskih prava i sloboda u upravnom postupku.


Da bi se to postiglo, zahteva se ne samo izgradnja jedne političke kulture nemešanja i neuticaj u bilo kom obliku u pravosuđu kao i nad sudijama kao pojedince, ali ujdeno i jednu kulturnu politiku shvaćanja da sudska podela pravde nije ništa drugo nego nastavak radnjih državne uprave . Ovo se odgovornost od nas zahteva danas, sutra a i u buduće od strane Evrope, deo koje nastojimo postati. Ovo je takođe zahtev Evropske konvencije o ljudskim pravima , ako želimo da budemo deo institucionalne pravde Evrope


U Godišnjem Izveštaju iz 2013 godine, koju je Skupština razmotrila, Ombudsman je naveo da:


Poštovanje osnovnih ljudskih prava i sloboda i dobro upravljanje jesu obaveza javnih vlasti. Stoga, Ombudsman poziva sva odgovorna lica u javnim institucijama da ne ignorišu žalbe građana. Takođe poziva javne vlasti da ozbiljno uzmu preporuke Ombudsmana i tretiraju ih kao konstruktivan doprinos, jer predstavljaju dobru priliku da uče na greškama i propustima i shodno tome, poboljšaju državnu upravu uopšte.


Nažalost, kao što je prikazano u ovom izveštaju, veliki deo javnih institucija, posebno najviši organi države, nisu prihvatili ovaj poziv.


Ipak, Ombudsman se srdačno zahvaljuje onim zvaničnicima, koji su se tokom 2014.godine pokazali odgovornim i spremnim da sarađuju sa IO, u skladu sa svojim zakonskim i ustavnim obavezama. Institucija Ombudsmana očekuje kontinuiranu saradnju sa ovim zvaničnicima, i poziva sve druge zvaničnike, naročito one na vrhu države, da slede dobre primere u ovome pravcu, u cilju postizanja što bržeg i održivog unapređenja ljudskih prava u Republici Kosovo.


Zahvaljujem vam na pažnji i iskazujem svoju spremnost da odgovorim na vaša eventualna pitanja.

  • Udeo

Kancelarije ombudsmana

Mitrovica
Peć
Priština
Đakovica
Gnjilane
Gračanica
Urosevac
Prizren

Regionalna kancelarija u Mitrovici

Tel:  
+381 (0) 28 30 138, Adresa:
Trg Agim Hajrizi, bb, zgrada Regionalne poreske administracije Rad sa strankama:
08:00 - 16:00
Podkancelarija, severna Mitrovica Tel:
+ 377 (0) 45 455 319
+ 381 (0) 63 817 44 79 Adresa:
Ul."Sami Frashëri" bb.
Bosnjačko naselje,
Zgrada KKA na severu Mitrovice

Regionalna kancelarija u Peći

Tel:  
+381 (0)39 432 931 Adresa:
Ul. "Kraljica Teuta" Br.59, Zgrada Opštine, 3 sprat, br.3 Rad sa strankama:
08:00 - 16:00

Glavna kancelarija u Prištini

Besplatni poziv za stranke 
0800 15555
Tel: 
+381 (0) 38 223 782; +381 (0) 38 223 783 +381 (0) 38 223 784; +381 (0) 38 223 789
Fax: +381 (0) 38 223 790
E-mail adresa:info@ombudspersonkosovo.org
Adresa glavne kancelarije:
Institucija Ombudsmana
Ul. “MIGJENI”, br. 21 
10000 Priština, KOSOVO

Regionalna kancelarija u Đakovici

Tel:

+381 (0)390 327 698 Adresa:
Ul. "Ismail Qemaili"
(bivsa zgrada katastra)

Rad sa strankama:
08:00 - 16:00

Regionalna kancelarija u Gnjilanu

Tel: 
+381 (0)280 320 843 Adresa:
Rruga “Adem Jashari” Zgrada Opštine II Rad sa strankama:
08:00 - 16:00

Regionalna kancelarija u Gračanici

Tel:           
+381 (0) 38 65 118
+377 (0) 44 367 719
+381 (0) 64 37 11 137

Adresa:
ul."Car Lazar" b.b.

Rad sa strankama:
 08:00 - 16:00

Tel: 
+381 (0)290 326 032 Adresa:
Zgrada Opštine Rad sa strankama:
08:00 - 16:00

Regionalna kancelarija u Prizrenu

Tel: 
+381 (0)29 222 138 Adresa:
Ul. Remzi Ademi bb, OSCE RC, Rad sa strankama:
08:00 - 16:00

Istraživanje

*no_active_poll